U jednom ranijem postu smo govorili o pozitivnom uticaju koji motivisani, angažovani prodavci mogu imati na rezultate kompanije. Ostaje pitanje: Koje alate možemo da koristimo da ovo postignemo? Gemifikacija je aktuelan trend u oblasti digitalnog učenja i treninga. U ovom blog postu ćemo pogledati kako možemo da ga primenimo i kakve prednosti možemo da očekujemo.
Izazov
U 2019. godini su kompanije širom sveta na obuku zaposlenih potrošile 370,3 milijarde dolara(1).. Očekuje se da će u 2020. Godini ova cifra biti za 5% manja (iz očiglednih razloga). Za 2021, međutim, očekujemo porast od 3%(2).. Uprkos razmerama ove investicije, procenjuje se da je 90% naučenih novih veština zaboravljeno u roku od 12 meseci(3).. Pa, šta se dešava? Možda pravo pitanje nije „šta“ se dešava, nego „kako“? Možda kompanije zaboravljaju na jednostavnu činjenicu da obučavaju ljude – a ljudi ne uče samo zarad učenja – treba ih inspirisati!
Gemifikacija je jedan sve inovativniji metod za podsticanje angažovanja zaposlenih, bilo da se stavljaju u situaciju u kojoj se takmiče sa kolegama ili ih podstičemo da nadmašuju sopstvene rezultate. Poeni, značke, nagrade – sve su to metode za praćenje sopstvenog napretka i dobijanje osećaja opipljivog napredovanja ka smislenom cilju – umesto samo pasivnog primanja informacija.
“Ovde se radi o održavanju pažnje i nagrađivanju željenih ponašanja: korišćenju šargarepe umesto štapa”
Supertrends – Larsson-Broman, Ejenäs, Siljerud – 2019
Nauka podržava gemifikaciju kao sredstvo. ‘Kriva zaboravljanje’ je akademska mera zadržavanja znanja. Počiva na premisi da se odmah nakon učenja sećamo 100% sadržaja, 58% nakon 20 minuta, a nakon dve nedelje taj broj pada na 25%.
Rešenje
Gemifikacija je svuda – čak i proizvođači četkica za zube proizvode ‘gemifikovane’ povezane uređaje, dodeljuju poene za dobre navike čišćenja zuba, koji se kasnije prevode u nagrade i partnerske proizvode sa popustom.
Ali sa učenjem i treningom možemo da vidimo najupečatljivije efekte. Nedavno istraživanje5 o zadovoljstvu na radnom mestu pokazalo je da se 83% onih koji dobiju gemifikovanu obuku oseća motivisano, dok se 61% onih koji dobiju ne-gemifikovani trening oseća dosadno i neproduktivno. Ogromnih 89% veruje da bi bili produktivniji da je njihov rad gemifikovaniji.
Iako gore navedene cifre mogu izgledati subjektivno, pošto govorimo o tome kako se učesnici gemifikovanih obuka osećaju, ovaj faktor nikako ne smemo zanemariti. Osećanje većeg angažovanja može, naime, delovati kao moćan motivator samo po sebi, povećavajući osećaj uključenosti zaposlenog u procesu obuke i, kao rezultat toga, dovesti do poboljšanja saradnje i komunikacije.
“Suština gemifikacije je u postizanju dugoročnih i kratkoročnih ciljeva kroz momentalni fidbek, vizualizaciju ciljeva i napretka pojedinaca ili timova ka postizanju tih ciljeva.”
Supertrends – Larsson-Broman, Ejenäs, Siljerud – 2019
Rezultat
Gemifikacija je zaista moćan alat, ali da bi bio istinski efikasan potrebno je da funkcioniše kao deo šireg paketa. Ona može da poveća angažovanje, motivaciju i zadržavanje znanja, ali to je samo jedan deo složene slagalice. Relevantni scenariji vezani za posao, prilagođeni sadržaj i pametniji, mobilniji metodi isporuke treninga takođe imaju svoju ulogu.
Reference
Apostolopoulos, A. 2019. “The 2019 Gamification at Work Survey”. https://www.talentlms.com/blog/gamification-survey-results/#83%
Silverman, R.E. 2012. “So Much Training, So Little to Show for It”. The Wall Street Journal.
Training Industry, 2020. “Size of the Training Industry”. https://trainingindustry.com/wiki/outsourcing/size-of-training-industry/
Training Industry, 2020. ” The Business of Corporate Training Landscape: A Guide to the Training Market”. https://trainingindustry.com/articles/outsourcing/the-business-of-corporate-training-landscape-a-guide-to-the-training-market/
Treiblmaier, H. Putz, L-M. 2018. “Increasing Knowledge Retention through Gamified Workshops: Findings from a Longitudinal Study and Identification of Moderating Variables”.