Uvod
2020. Pa, bila je ‘zanimljiva’. Kada smo već kod toga, ovo nije blog post o radu na daljinu, ‘novoj normalnosti’ ili drugim temama o kojima smo opširno diskutovali na drugim mestima. Radi se o ljudima. Vašim ljudima. Konkretno, radi se o tome šta ih motiviše – i zašto bi trening mogao da bude više od sticanja veštine…
Spajanje tačkica
Jedna stvar koja zaista treba da se kaže o 2020. godini, jeste da je ljude učinila nervoznim, bez obzira na njihovu profesiju (osim ako niste vlasnik Amazon-a Džef Bezos). Iako je sigurno tačno da će više industrija biti pogođeno ekonomskim usporavanjem, budućnost nije potpuno sumorna – ali to nije uvek nešto čega su zaposleni svesni. Neizvesnost oko njihove bezbednosti na poslu ima ogroman uticaj na brojne faktore – stres, mentalno i fizičko zdravlje, socijalne interakcije, a sve to ima uticaja na produktivnost.
Možeš li da izmeriš sreću?
Produktivnost ne možemo svesti na brojke – moramo razmišljati pre svega o tome da se zaposleni vrednuju kao pojedinci. Tek tada oni mogu da doprinesu kompaniji u celini. Nedavna studija je obuhvatila rezultate celeserije Galupovih istraživanja, koja otkrivaju vezu između blagostanja i produktivnosti. Obim ovih studija je bio ogroman – obuhvaćeno je bilo skoro 2 miliona zaposlenih u preko 80.000 poslovnih jedinica, iz 230 nezavisnih organizacija u 49 industrija i 73 zemlje. Dakle, baš veliki.
U svrhu studije, autori su istraživali vezu između blagostanja zaposlenih (ovde definisano kao zadovoljstvo kompanijom kao mestom za rad) i njihovim performansama. Oni su se usredsredili na 4 ključne metrike za definisanje performansi: lojalnost klijenata, produktivnost zaposlenih, profitabilnost poslovne jedinice i fluktuacija zaposlenih.
Njihovi nalazi su bili jasni. Zadovoljni zaposleni su znatno ređe napuštali poslove i značajno doprinosili većoj profitabilnosti, produktivnosti i lojalnosti kupaca (ovaj poslednji faktor je najznačajnije korelirao sa zadovoljstvom zaposlenih).
Zašto je ovo (očigledno) veoma bitno
Dakle, imati zaposlene koji se osećaju cenjeno i zadovoljno na radnom mestu je pobeda za sve, a pozitivno utiče na razne nivoe poslovanja kompanije. Ali ovaj efekat nije samo kratkog daha. Istraživanja koja dovode u vezu zadovoljstvo zaposlenih i poziciju na berzi (2) razmatrala su listu ‘100 najboljih kompanija za koje treba raditi u Americi’ i otkrile da su se u periodu od 1984. do 2011. godine te kompanije pozicionirale između 2,3 i 3,8 odsto iznad proseka industrije.
Kako usrećiti ljude?
Ovaj zadatak je malo komplikovaniji. Ako definišemo ‘sreću’ u ovom kontekstu kao osećaj zadovoljstva na poslu postoje brojni načini da se to postigne. Biti ‘cenjen’ može se svoditi na platu ili određene uslove rada ili se taj osećaj može postići i na druge načine. Ovo je mesto na kom se vraćamo našoj trenutnoj situaciji i neizvesnosti i nesigurnosti koju svi osećamo u vezi sa našim poslom.
Koji je samo jedan od načina da se ukloni osećaj nesigurnosti? Trening. Ne samo da trening dovodi do većeg zadovoljstva jer se osećamo bolje sposobnim da primenimo nove veštine na određene zadatke, već sama činjenica da smo obučeni ima višestruku korist.
Više od veštine
Najočiglednija korist je da znamo da nećemo biti otpušteni. Logično – znamo da ako nas poslodavac uključuje u programe obuke (koji imaju svoju cenu), vrlo je malo verovatno da će razmišljati da nas otpusti – to jednostavno ne bi imalo finansijskog smisla.
Pored toga, obuka je prilika za nas da sarađujemo sa kolegama – ovo je posebno važno ako radimo od kuće ili daleko od kancelarijskog okruženja. Možemo da komuniciramo, takmičimo se – naročito ako je obuka gamifikovana – i društveno se angažujemo sa drugima. Sve to poboljšava naše mentalno zdravlje (mi smo, na kraju, društvena bića).
Kada je obuka stimulativna, postajemo još motivisaniji – a razvoj novih veština gradi veće poverenje u naše sposobnosti, dozvoljavajući nam da napredujemo na radnom mestu.
Zaključak
Retko se dešava da jedna poslovna odluka tako jasno dovodi do pozitivnih ishoda za sve uključene strane. Treningom zaposlenih ne samo da im dajemo veštine da bolje rade svoj posao, već do njih dopiremo i na emotivnom planu, inspirišući ih da se osećaju kao važna karika u uspehu kompanije.
A šta ako na vašu industriju utiče ova ekonomska kriza? Razmislite o ovome: Randžaj Gulati je, pišući na Harvard Business Review(3) uporedio ‘preventivne’ kompanije koje su smanjile troškove (uključujući obuku) tokom recesije sa ‘progresivnim’ koje su se fokusirale na operativnu efikasnost umesto na smanjenje broja radnih mesta. Ova poslednja grupa – oni koji su cenili i razvijali svoje ljude – prošla je dvostruko bolje na kraju recesije, i dospela u mnogo jaču poziciju za dugoročni rast.
