vestacka_protiv_emocionalne_inteligencije_mercuri_serbia

VEŠTAČKA vs EMOCIONALNA INTELIGENCIJA

Da li vaši zaposleni poseduju veštine potrebne za poslove budućnosti?

Kako digitalizacija poslovanja napreduje ubrzanim tempom, sve je veći fokus na tome kakvu će ulogu na budućnost radne snage imati veštačka inteligencija, “big data” i mašinsko učenje. Imajući u vidu da 60% poslova sadrži otprilike trećinu tehnički automatizovanih zadataka, prirodno je da se zapitamo „imamo li veštine koje mašina nema?“ I ukoliko je odgovor negativan – koje veštine su nam potrebne da bi ostali konkurentni?

Koje su prednosti mašina?

Budimo direktni – čak i danas postoje određeni zadaci, pre svega rukovanje “big data” i ponavljajućim procesima, u kojima su mašine bez konkurencije. Od proizvodnje do obrade podataka, mogućnost računara i robota da postignu efikasnost u poslovanju je nešto što nijedna kompanija ne može zanemariti. Predviđa se da će do 2030. godine, broj sati koje provedemo na poslu radeći fizičke, ručne zadatke pasti za 14%, dok će zadaci koji zahtevaju ‘osnovne kognitivne funkcije’ (tj. oni koji ne zahtevaju posebnu obuku) smanjiti broj radnih sati za 15%. Uticaj na tržište radnih mesta je očigledan – zaposleni koji ne poseduju veštine koje mašine ne mogu reprodukovati biće suvišni – u svakom mogućem smislu. 

Koji je nedostatak mašina?

I u kakvu nas poziciju stavljaju takve prognoze? Zapravo, postoji nešto što uliva nadu, a zove se „emocionalna inteligencija“. Iako ljudi nisu podobni da raspolažu sa hiljadu podataka u glavi ili sastavljanju 1000 automobila na sat, oni imaju ogromnu prednost u odnosu na mašine u jednom ključnom smislu. Ljudi su! McKinsei prognozira da, iako 6% firmi iz SAD-a i EU očekuje smanjenje radne snage usled automatizacije, mnogo veći procenat (17%) predviđa rast – pitanje je, odakle dolaze ti novi poslovi? Poslovi koji se tiču prodaje jedno su od područja gde postoji realna šansa za ekspanziju – kako bi prodajni timovi bili adekvatno pripremljeni. Od suštinskog značaja je da shvatimo da veštine uz koje danas postižemo uspeh u prodaji, sutra neće biti relevantne. Značajno planiranje i rad, neophodni su za za osnaživanje sutrašnjeg uspeha.

“Soft skils”

Postoje dve glavne oblasti poslovanja koje će doživeti ekspanziju i okvirno ih možemo podeliti na „tehničke“ i „društvene“. Prva zahteva specifične veštine koje ili razvijaju ili koriste nove tehnologije u oblastima kao što su analiza podataka, razvoj softvera, e-trgovina i društveni mediji. Druga oblast se oslanja na našu humanost, na činjenicu da na iskonskom nivou volimo da se družimo sa drugim ljudima. Poslovi u okviru ove oblasti, a u kojima se predviđa značajan rast su oni koji uključuju uslugu, prodaju i marketing, te obuku i razvoj.

Kada se udruže kreativnost i tehnologija

Interesantna činjenica je da se radna mesta u ovim poslovnim oblastima neće razvijati uprkos tehnološkim promenama, već upravo zbog njih. Vreme koje uštedimo tako što će mašine umesto nas raditi ponavljajuće, svakodnevne zadatke, moći ćemo da iskoristimo za razvoj društvenih veština na radnom mestu. Kada govorimo o veštačkoj inteligenciji, važno je definisati njena ograničenja – veštačka inteligencija može da uči, da se razvija na osnovu unapred određenih uslova, ali je i dalje u osnovi zasnovana na logičkom algoritmu. A ljudi su sve samo ne bića kojima vlada logika: pitajte svakoga ko je ikada napravio impulsivnu kupovinu – mi donosimo odluke srcem podjednako kao i razumom i ljudi susposobniji od mašina za razumevanje iracionalnih odluka. 

Usavršavanje, nadograđivanje, preispitivanje…

Dakle, budućnost je svetla? Da, ali s jednim ogromnim upozorenjem. Oblasti poslovanja u kojima se predviđa ekspanzija, bilo da su tehnološke ili društvene, oslanjaju se na jednu značajnu pretpostavku. Obuka. Bez inteligentnog i prilagođenog načina usavršavanja i nadogradnje za širok spektar poslovnih uloga, ljudi neće biti pripremljeni da iskoriste prednosti koje nudi tehnološka evolucija. Savremena CRM rešenja nemaju nikakvu svrhu ukoliko prodajni tim ne poseduje odgovarajuću ekspertizu da iz njih izvuče maksimum.

Da bi ostale konkurentne, kompanije moraju da prihvate tehnološke promene kao podsticaje, a ne prepreke. Neophodna im je što hitnija priprema, kako bi išli u korak s promenama. Da bi se to postiglo biće potrebna obuka koja je fleksibilna, modularna i iznad svega prilagodljiva.